Углавном су то моји весели цртежи и карикатуре које сам радио за своју душу, па и за разне клијенте. Иако сам имао добре учитеље који су ме провели кроз разне технике ликовног изражавања, брзо сам схватио да је цртеж оно што највише волим. Цртао сам искрено заљубљен не у своје скромно дело, него у сам процес рада: узимам грозничаво блок са чистим белим папиром, режем оловку, а онда проводим сате вукући шуму линија док полако са папира не почне да израња оно што сам замислио. Тек много касније, на факултету, цртеже сам почео да сенчим линијама и тај ми је манир остао до данас, вероватно као чист вишак, али то је мој печат.
Могу само да замислим ону страст и љубав коју је доживљавао праисторијски човек вукући угљеном линије по неравним и мрачним зидовима пећине, стварајући неке од најлепших уметничких дела. Каква је то силна жеља када је у доба суровог опстанка нека уметничка душа нашла времена и храбрости да ради нешто тако некорисно и глупо за то време, а данас тако племенито.
Могу само да замислим ону страст и љубав коју је доживљавао праисторијски човек вукући угљеном линије по неравним и мрачним зидовима пећине, стварајући неке од најлепших уметничких дела. Каква је то силна жеља када је у доба суровог опстанка нека уметничка душа нашла времена и храбрости да ради нешто тако некорисно и глупо за то време, а данас тако племенито.