Ово је врхунски захтев за свакога ко мисли да је лако представити неку делатност у сажетом облику. Симбол мора да буде једноставан и да недвосмислено путем сликовне поруке асоцира свакога на исто, без обзира да ли је у питању гледалац из Индије или Канаде, дете или старац, чистач или инжењер. Стил цртања овде није од значаја, ради се о суштини. Када неко каже „алат”, људи углавном помисле на чекић, када питају за боју, готово увек ћете чути „црвена”, то је један од чувених експеримената који доказује значај симболике и начина на који функционише људски мозак. Аеродроми су најбољи пример како цела ствар треба да има практичну примену: милиони различитих људи од којих приличан број не зна да чита ни на матерњем, а камоли страном језику, а мора лако да схвати где треба да иде. Фантастичан подухват који нема везе са тренутном модом, нацијом, узрастом или сталежом.
Колико год нам то изгледало сажвакано и завршено, има још доста симбола који чекају на квалитетније решење. Узмите на пример општеприхваћен (наметнут) симбол за ресторане, одн. храну: укрштена виљушка и нож. Директна асоцијација, јел да? Јесте, али само за европски културни образац, не и за Кинезе, Ескиме или чак малу децу. Шта је са симболима за воду, реч, земљу, посао, ваздух или тоалет? Не знам ни ја, али се још увек трудим.
Колико год нам то изгледало сажвакано и завршено, има још доста симбола који чекају на квалитетније решење. Узмите на пример општеприхваћен (наметнут) симбол за ресторане, одн. храну: укрштена виљушка и нож. Директна асоцијација, јел да? Јесте, али само за европски културни образац, не и за Кинезе, Ескиме или чак малу децу. Шта је са симболима за воду, реч, земљу, посао, ваздух или тоалет? Не знам ни ја, али се још увек трудим.