Визуелни идентитет је област коју само површно одради већина фирми, тек да нешто стави на меморандум. Обично се прича ту завршава, јер мало је оних послодаваца који тај сегмент посла схвате озбиљно. Књига стандарда је непозната чак и већини млађих дизајнера, вероватно зато што је превазиђена и није тренди. Додуше, данас више никоме не смета ако је заштитни знак спљоштен или залепљен преко неке психоделичне позадине, тако да се не примећује тачно има ли у себи зелену или плаву боју. Ма шта има везе, битно је да на визит карти лепо пише Manager... У сваком случају, слободне форме су преовладале, вероватно пратећи општи модни хит бомбардовања гомилом небитних информација. За мене је и даље важна симболика као и утисак који знак ствара.
Љубав према словима увек је изражена када смишљам неки лого, па и само име му то каже. Најсрећнији сам када успем да спојим иницијале фирме са симболом посла који обавља и мислим да је то циљ коме несвесно тежим. Прве скице обично буду и најбоље, а детаљисање и разрада теме увек ме одведу предалеко, шта могу. Ћирилица ми је вечна инспирација.
Љубав према словима увек је изражена када смишљам неки лого, па и само име му то каже. Најсрећнији сам када успем да спојим иницијале фирме са симболом посла који обавља и мислим да је то циљ коме несвесно тежим. Прве скице обично буду и најбоље, а детаљисање и разрада теме увек ме одведу предалеко, шта могу. Ћирилица ми је вечна инспирација.